Kako je Galenika došla do ivice

Kako je jedna od najboljih srpskih fabrika lekova došla na ivicu ponora?

Istragu o zloupotrebama počela je Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, a krajem 2012. predmet je prosleđen Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Od danas radna grupa MUP-a će ispitivati dokumentaciju farmaceutske kompanije, koja je na spisku 24 privatizacije koje je Evropski parlament označio kao sporne.

Radna grupa MUP-a u međuvremenu je otvorila slučaj "Agrobanke", u kojem su otkrivene veze "Galenike" s preduzećem "Habitfarm" koje se sumnjiči za proneveru kredita od 50 miliona evra.

“Ta veza postoji, sigurno sa ‘Agrobankom’ i sigurno ovi ljudi koji su do sada radili, oni su postupali vezano za taj deo, vezano za proveru oko ‘Agrobanke’ i mislim oko ‘Habit farma’, ali jednostavno potreba je da se ovaj predmet što pre odradi, da se poveća broj ljudi i nema tu nikakvih problema, odnosno da neko sumnja u nekog da ne postupa po tom predmetu. Znači, u oba slučaja se radi o zahtevu istog tužioca”, kaže Milorad Veljović, direktor policije.

Zloupotrebe u “Galenici” često su bile tema u medijima. 2010. je otkriveno da je napravljeno 14 miliona evra manjka, a da je fond zarada povećan za više od milijardu dinara. Sporno je bilo i poslovanje sa firmom “Velefarm”. Njoj je “Galenika” plaćala proviziju od 4,5 odsto za uvoz lekova. Takođe, fabriku su uglavnom vodili kadrovi SPS. Međutim, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović, koja je funkcionerka SPS-a, kaže da je “Galenika” već duže u problemima i da to nema veze s tim što je na čelu bio socijalista.

“’Galenika’ je bila u velikim problemima mnogo pre nego što je socijalista postao direktor. S druge strane dugovanja ‘Galenici’ su jako velika. Ja jako verujem u istražne organe, u one organe koji će ispitati kompletnu situaciju u ‘Galenici’. Socijalističkoj partiji se ne može pripisati da je kriminogena, a posebno ne da je kriminogenija od drugih, jer nažalost u svim partijama ima onih koji imaju knjižice, a vrlo su pošteni i korektni ili nisu takvi”, kazala je Đukić Dejanovićeva.

Ni bivše ni sadašnje rukovodstvo nije želeo da govori za B92. Jedni sagovornici u “Galenici” su predstavnici sindikata, koje više zanima budućnost kompanije.

“Dokapitalizacijom bi se obezbedila dodatna obrtna sredstva, sačuvala bi se paleta lekova koju ‘Galenika’ ima. Time bi se obezbedilo građanima da imaju jeftine, a kvalitetne lekove, a najbitnije, sačuvao bi se veliki broj radnih mesta”, kaže Tamara Lalić iz Samostalnog sindikata “Galenike”.

Posle propale privatizacije iz 1991. koja se završila međunarodnom arbitražom s Milanom Panićem i njegovim ICN-om i kada je Paniću vraćeno 50 miliona dolara, kao i neuspelog tendera s kraja 2009, država je rešila i treći put da pokuša da nađe kupca. Krajem prošle godine pokrenut je postupak pronalaženja strateškog partnera za tu kompanju.